Singapur. Grad država. Jedan/jedna od najmodernijih na svetu. Pre dolaska ovde sam u nekim novinama čitala kako u Singapuru postoje kola bez vozača. Naručiš taksi i stigne ti prazno vozilo. Nisam sigurna koliko bi mi bilo prijatno da sam kojim slučajem takav taksi dobila, a bogami ni da sam ga negde u saobraćaju videla. Kažu da su ta vozila bezbednija od onih sa vozačom, kompjuter ne može da zaspe…izgleda da sam ja ipak staromodna.

Retko kada sam čula da neko namenski ide samo u Singapur, uglavnom bude kombinacija sa drugim destinacijama. Opravdano, jer sam za samo 5 dana provedenih ovde prešla skoro ceo grad, sve se za ovako kratko vreme može posetiti.  

Do Čangi aerodroma sam stigla preko Dubaija i Indije, mada je mnogo jednostavnije leteti, na primer Qatar airways-om, uz jedno presedanje u Dohi. Karta za Singapur se u svakom momentu može naći za oko 500 evra. Singapur je odlična polazna tačka za dalje letove ka Aziji.

Viza za Singapur za građane Srbije i okolnih zemalja nije potrebna. 

Iako sam bila preumorna posle noćnog leta, znala sam da je sada najbolje vreme da obiđem glavnu atrakciiju aerodroma, fontanu Dragulj (The Jewel). U zavisnosti na koji terminal sletite, Dragulj će biti različito udaljen, ali po celom aerodromu su putokazi do njega. Poznato je da je ovaj aerodrom jedan od najboljih na svetu. Sa jedne strane je futuristički, kao oni u Kini, a sa druge toliko stilski urađen. Ako stignete predveče, sačekajte i trenutak kada dragulj zasvetli i zapeva.

Valuta je Singapurski dolar (SGD). U novembru 2019. 1 SGD=0.66 EUR. Zvanični jezici su Engleski, Kineski i Malajski, pa za razliku od većine azijskih zemalja, ovde nećete imati problem sa sporazumevanjem. Na aerodromu promenite tek toliko novca da se dovezete do grada, zbog lošijeg kursa.

PREVOZ

Odmah na aerodromu (u prizemlju Terminala 2, odakle kreću vozovi) sam kupila trodnevnu kartu za prevoz, koja košta 20 SGD. Mana je što karta nije za tri puta po 24 sata nego za 3 kalendarska dana, pa vam se ne isplati da je uzimate ako na primer slećete uveče, bolje je kupite sutradan ujutru. Depozit je 10 SGD koji vam se vraća kada vratite karticu.

Aerodrom je sa gradom povezan metroom, sa aerodroma idete do Tanah Merah stanice, gde presedate na zelenu liniju kojom možete doći do svih bitnijih lokacija. Vozovi su čisti, zabranjeno je jesti u njima i retko kada je bila gužva. Taksi sa aerodroma košta oko 20 SGD, a možete naručiti vozilo i preko GRAB aplikacije i to vas neće koštati više od 15 SGD. Kasnije nema potrebe da koristite taksije jer je javni prevoz jako dobro organizovan i krećući se metroom i busevima možete videti skoro sve u Singapuru. 

SMEŠTAJ 

Ako putujete sami i ograničeni ste budžetom, jedina opcija za smeštaj su hosteli. Ako imate društvo, predlažem da gledate apartmane na Airbnb-u, jer su hoteli preskupi. Ja sam bila smeštena u Chinatown-u, u River City In hostelu. Krevet u ženskoj desetokrevetnoj spavaonici sa skromnim doručkom sam platila oko 12 evra. Pošto sam u Singapur stigla u utorak, do četvrtka je soba bila poluprazna. I ovde je vikendima najveća gužva. Kod hostela mi se najviše dopala velika dnevna soba, sa policama punim knjiga, osećala sam se kao u nečijem lepo sređenom stanu. Mana je jedino što je hostel na 4. spratu bez lifta. 

Kao i veći deo Singapura, kraj u kome se hostel nalazi je veoma siguran i kao solo putnica se u nijednom momentu nisam osećala neprijatno. 

Jedno od najlepših večeri u hostelu mi je bilo kada su gotovo sve devojke u isto vreme bile u sobi i kada smo spontano započele razgovor. Naravno da je nedugo potom recepcionerka došla da nas upozori da se stišamo, jer žene su žene, nebitno odakle su. Dve jedva punoletne novozelanđanke koje su se ovde zatekle sticajem ,,nesrećnih’’ okolnosti, jer nisu imale odgovarajuću vizu za Vijentam, pa su morale da nađu zemlju za koju im viza nije potrebna dok se vijetnamska ne reši. A mislila sam da ljudi iz samo mi imamo problem sa vizama… Amerikanka indijskog porekla koje je ostavila sve u Americi i preselila se u Singapur, a u hostelu čeka da joj stan bude gotov. Francuskinja polu kineskog porekla, sa kojom sam se najbolje združila i koja je postala moja drugarica za ostatak putovanja, a i dalje smo u kontaktu. Njihove priče su mi bile najupečatljivije…

ŠTA POSETITI U SINGAPURU?

1. DAN

Prvi dan sam prespavala dnevno svetlo, predveče sam jedino otišla do food street-a u blizini, u Chinatown-u. Tu sam se prvi put susrela sa skupoćom o kojoj u Singapuru pričaju. Neki pristojan obrok se teško mogao naći ispod 15 SGD, što mi je za uličnu hranu u Aziji bilo suludo, ali šta da se radi, to mi je što mi je. 

Preporučujem da probate ovo zeleno povrće koje liči na boraniju, a ovde ćete ga naći pod nazivom French beans. Služe ga sa sušenom ljutom paprikom i mlevenim mesom. Od deserta, najveći utisak mi je ostavio sladoled sa kockicama leda koji prave u milion ukusa i dodaju sve što možete zamisliti, od manga i durijana, do čokolade i badema.

2. DAN

Pre dolaska sam dugo razmišljala da makar jednu noć provedem u Marina Bay Sands hotelu, ali mi se cena od oko 450 evra ipak nije uklopila u budžet. Srećom, našla sam način da poznati infinity bazen vidim za tek oko 15 evra. Bar/restoran Celavi se nalazi na 57. spratu iste zgrade, odmah do bazena. Za pogled na bazen idite u lounge, ne u bar. Na ulazu platite 22 SGD, ali ih možete potrošiti na hranu ili piće. Toliko otprilike košta jedan koktel. Nisam zažalila što nisam noćila u ovom hotelu jer je vreme bilo baš bezveze, a pogled zbog oblaka ne tako sjajan. Kiša me je brzo oterala unutra.

Rezervacija je poželjna, ali nije neophodna. Ja je nisam napravila i uspela sam da dobijem najbolji sto, ali preporučujem da dođete odmah po otvaranju, oko 12. 

Obilazak Singapura mi je pokvarila kiša, pa sam veći deo dana posle provela ,,unutra’’. Nagledala sam se raznih tržnih centara, ali The Shoppes at Marina Bay Sands je van svake konkurencije. Od luksuznih brendova, do nestvarnog enterijera i mogućnosti da se kroz njega krećete gondolom po veštačkim kanalima. Pretpostavljate da u njemu zbog cena nisam ni kafu popila, ali preporučujem da ipak odvojite pola sata da i to čudo vidite.

Muzej umetnosti i nauke u Singapuru, odmah preko puta tržnog centra mi je bio sledeće stanica i po onome što sam do sada videla podseća na Team Borderless izložbu u Japanu, iako mislim da je slična postavka tamo ipak malo bolja. Ne znam ni zašto se zove muzej, nisam baš mnogo u njemu naučila. Ulaz me je koštao 16 SGD (preko Klook aplikacije)..

Iskreno, nisam bila oduševljena. Par zanimljivih prostorija, ali ništa specijalno. Ima mnogo mogućnosti za fotografisanje, ali da biste mogli da dobijete ovakve fotografije bez puno ljudi dođite u poslednjem terminu (18 h).

U muzej možete ući u tačno određenim vremenskim intervalima, na svakih pola sata, da ni u jednom momentu ne bi bio preopterećen. Na ulazu piše da nije dozvoljen unos selfie štapova i tripoda, ali meni niko nije ništa rekao za moj. Ipak mi nije bio potreban, jer je osoblje bilo rado da pomogne.

Dan sam završila predstavom u magičnim baštama.

Park ,,Gardens by the bay” je ogromna zelena površina u sred Singapura, izgrađen sa zamišlju da bude simbol grada kog zovu baštom Azije. Ideja je uspela i danas ga godišnje poseti skoro 10 miliona ljudi. Najviše se svi oduševe super drvećima (baš tako se zovu-,,Supertrees”) koja su visine od 25 do 50 m. Uživo mi ne izgledaju toliko ogromno kao što sam ih zamišljala. Ukupno ih je 18, 12 u centralnom delu i po 3 u zlatnoj i srebrnoj bašti u blizini. Noćna šetnja je obavezna. Pogotovo ako se ovde nađete u 19:45 i 20:45, kada drveća propevaju i počnu da menjaju boje.

Predstava traje 15 minuta. Ulazak u park je besplatan, ali se posebno naplaćuje penjanje na most i u još dve botaničke bašte u sklopu parka. Tokom radnih dana je manja gužva, pa ćete lako dobiti fotografiju bez drugih ljudi u njoj.

3. DAN

Od mog hostela do Clark Quay četvrti stigla za manje od 5 minuta. Ko voli šarenilo, oduševiće ga zgrada koja je zapravo nekada bila zgrada policije, a tako se i danas zove Old hill street police station.

I ceo kraj je podjednako fotogeničan, pa ćete imati prilike za fotkanje gde god se okrenete. 

Singapur je poznat po svojim četvrtima, pa pored kineske ima i indijsku i arapsku. Sledeća na redu je bila Little India. Kažu da je Mala Indija najnesigurnije mesto u jednom od najsigurnijih gradova na svetu, iako ja nisam stekla takav osećaj. 

Bila sam sama, dok baš ispred ove ,,instagramične” kućice nisam upoznala Ejlem, poreklom Turkinju, ali ženu koja je zahvaljujući svom i poslu svog muža proputovala ceo svet.

Radila je za velike novinarske kuće i na kraju se vratila svojoj prvoj ljubavi-fotografiji. Pored toga, volontira u organizaciji koja se bavi pomaganjem životinja u ugroženim delovima sveta. Ejlem i ja smo na kraju provele pola dana zajedno, ručale, ispričale se... Videle ,,Tekka market”, pijacu žargonski nazvanu ,,Wet market”. Ovakvih mokrih pijaca ima još na mnogo mesta, a naziv su dobile zbog toga što se sve dešava na licu mesta i često se pijaca pere pa je pod mokar. Koliko god oni često prali, šetati kroz uske tezge gde se kolju životinje i koprcaju polužive ribe nije prijatno iskustvo, samo pomislite na ,,mirise”. Zaključak dana je bio da se nisam osećala nesigurno, ali da mi prolazak kroz Malu Indiju olakšao moj jak stomak. 

Mala Indija je odlično mesto da se malo bolje upoznate sa indijskom kulturom, a možete obići i neke od, po nekima jako kič, hindu hramova, koje sam prvi piut imala prilike da vidim na Šri Lanki. 

Odlučila sam da posle podne odmorim i predveče se desio skup o kome sam pričala na početku teksta, kada su se sve devojke iz sobe okupile. Tada sam se zbližila sa Aleksandrom iz Francuske, polu Kineskinjom. Imala je malo slabiji engleski, ali zahvaljujući komunikativnosti i vedrom duhu odlično smo se razumele i već to veče krenule napolje zajedno.

Pošto je ona tek stigla, odradile smo noćnu turu kroz naš kraj, Chinatown, napunile stomake najjeftinijom hranom u Singapuru i krenule put Marina Bay Sands-a, na još jednu predstavu koju su ovog puta izvodile fontane.  Spektra, kako zovu predstavu se održava svakim danom u 20 i 21 čas, dok je petkom i subotom dodat termin od 22 časa.

Super je što se održava u različito vreme od predstave u Gardens by the bay, pa možete stići na obe za jedno veče. Ispred fontana je veliki plato sa stepenicama koje tokom predstave služe kao klupe. 

Zaspala sam srećna što sam našla drugaricu i što ću svoje oduševljenje na licu mesta moći da podelim sa nekim, a znala sam da će mi i fotografisanje biti olakšano.

Sledeće jutro smo poranile, zbog manje gužve. Karte smo opet uzele ranije preko Klook aplikacije i za oko 30 SGD smo dobile ulaz u 3 atrakcije- OCBC skyway, Cloud Forest i Flower Dome. 

Bašte i superdrveća preko dana malo manje šljašte, ali su opet podjednako lepi.

Sada sam ih gledala iz druge perspektive, sa mosta (OCBC skyway) koji povezuje drveća i sa nekih malo zavučenijih delova.

Preko dana se možete uveriti da su na njima prave biljke. Kada prolazite pored onih sa cvećem sve miriše.

Na most se možete popeti izmedju 9 ujutru i 9 uveče. Most je u prepodnevnim časovima praznjikav, tako da preporučujem posetu do 12 časova.

On je jedini opravdao moja očekivanja jer me 2 botaničke bašte, Cloud Forest i Flower Dome nisu oduševile.

Nisu bile vredne datog novca, a ni potrošenog vremena. Neke od stvari koje sam za zapamtila u Cloud Forest-u je vodopad na ulazu (inače najviši vodopad na svetu napravljen u zatvorenom prostoru, visok je 35 m), kao i male biljke mesožderke.

Imali smo prilike da vidimo i neke od najmanjih biljaka na svetu, koje se gledaju kroz lupu.

Bilo je zanimljivo i gledati i fotografisati baštu sa mosta koji se nalazi na njenom poslednjem spratu.

Kroz Flower Dome, baštu sa cvećem, smo samo proletele i kako sam ovde bila sredinom novembra, praznične dekoracije su već uveliko bile postavljene.

Kako zaista ko rano rani dve sreće grabi, tako je nama u ovom danu ostalo vremena za još jednu bitnu lokaciju, arapsku četvrt.

Prvo smo naišle na Sultanovu džamiju, koja je zbog svoje lepote i istorijske važnosti proglašena za nacionalni spomenik.

Ovaj deo se zove možete naći i ako ukucate Kampong Glam.  Poznat je i po hipsterskim kafićima i street art-u i glavna ulica u kojoj su skoncentrisani je Haji Lane.

Azijske zemlje su dokaz da možete napraviti biznis od bilo čega. Još ako se može uslikati, pun pogodak. Tako se neko dosetio da na kafu odštampa vaš selfi i BUM, to mesto je postalo jedna od glavnih turističkih atrakcija.

Selfie coffe kafić se nalazi u pomenutoj hipsterskoj ulici. Meni je ovo toliko smešno, pogotovo kada sam krenula da pijem svoj selfićino, a fotografija krenula da se raspada. Kada uđete u kafić, uslikate se sa vlasnicinim telefonom, dobijete onaj aparatić koji pišti kada je vaša narudžba gotova, gledate Azijate kako prave još hiljadu selfija i čekate da se vaša fotografija ištampa na vrh vašeg napitka. Inače, taj gornji sloj je nekako gnjecav, ali sladak, iskreno sam uživala pijući ga, pa mi nije bilo žao potrošenog novca (8 SGD). 

Još malo smo se vrtele po kraju, ali je odmor učinio svoje i rano smo otišle na spavanje.

4. DAN

Moja drugarica Francusko-kineskinja je odlučila da pomeri svoj let za kasnije i ostala je sa mnom još dva dana od kojih smo predposlednji započele istražujući četvrt u kojoj smo bile smeštene-Chinatown.

Doživljaj preko dana i uveče je u potpunosti drugačiji, pa bi bilo dobro da uspete da ovde dođete dva puta.

Ako ste ipak ograničeni vremenom preporučujem dolazak preko dana, najviše zbog meni prezanimljivih grafita. Svi su u različitim ulicama i našle smo ih tako što smo lokalcima pokazivali fotke grafita koje sam ranije sačuvala.

Usput smo obišle i budistički hram, ali i jednu zgradu koja me je podsetila na moje putovanje u Hong Kong.

Sigurna sam da ste viđali fotografije tih ogromnih zgrada u kojima deluje kao da živi milion ljudi. Još je ova drečavo žuta, pa je dodatno atraktivna.

Ovo nam je bio dan namenjen za fotografisanje, pa smo krenule do Fort Canning parka, gde sam doživela možda najveći šok ikada zbog različitosti lokacije na fotografijama i uživo.

Ako ste i vi, kao što sam ja bila, oduševljeni scenografijom, znajte da uživo ovo mesto liči ni na šta više nego na neki podzemni prolaz gde spavaju beskućnici. Pošto je u Singapuru sve prečisto, ne osećate mirise koji bi to potkrepili, ali je doživljaj takav. Ja sam kroz fotografije koje sam viđala na Instagramu bila u ubedjena da je u pitanju neko podzemno jezero ili slično. Ako imate viška vremena, onda idite do Fort Canning parka i tražite rupu gde se svi slikaju. Radnici će znati na šta mislite, ali kada konačno stignete mislićete da ste pogrešili. Onda ćete videti ljude na podu koji pokušavaju da uhvate celu rupu i shvatićete da ste stigli. Spremite neki aparat koji ima širok ugao, jer drugačije ne možete dobiti sličnu fotografiju. 

Jedino zašto mi nije žao što sam dolazila ovde je što se u isto vreme u parku održavala interaktivna izložba o istoriji Singapura, pa sam uspela i nešto da naučim. Šetali smo kroz istoriju Singapura, u bukvalnom smislu te reči. Svaka soba je predstavljala različit period i u nekima su se pomerali zidovi, u drugima su bili pravi glumci, u trećim razne animacije… Najazanimljivija soba je bila ona o Singapuru u poslednjih 50 godina gde smo na ulazu dobili kišobrane, jer je u sobi tokom projekcije padala kiša. Tu sam saznala da su Singapurćani jako ponosni na kišu i da je smatraju svojim zaštitnim znakom. 

Na ovom linku možete pročitati više o samoj izložbi.

Dalje smo krenule u potragu za kućama u perenakanskom stilu, karakterističnom za Singapur. Termin ,,perenakan” se odnosi na Kineze malajskog (Malajci su ljudi koji žive u Singapuru, Maleziji, Indoneziji...) porekla. Sami su sebi nadenuli ovo ime da bi se razlikovali od raznih kasnijih doseljenika. Muškarac je na njihovom jeziku ,,baba”, a ženja ,,njonja”, to mi je bilo posebno slatko. U ovim kućama sa početka 20. veka i dalje žive obični građani, a postale su posebno popularne u eri Instagrama zbog svog izgleda.

Ulica u kojoj se nalaze je Koon Seng Road, a okrug se zove Joo Chiat. U ulici ništa nema ništa zanimljivo sem ovih kućica, dok je okrug poznat po hipsterskim kafićima i opuštenom ,,vajbu”. 

Posle smo se vratile u arapsku četvrt, da bismo popile čaj u jednom od najlepših kafića koje sam ikada videla. Čak ne bih ni rekla da je ovo kafić, ali opet nije ni pravi restoran. U pitanju je Atlas, koji u kada uđete vratite se u neko drugo vreme, ali i postanete deo nekog elitnog društva koje ste ranije samo na filmovima gledali.

Za sto je potrebno izvršiti rezervaciju, tako da smo mi bile osuđene na šank, ali sam uspela da dobijem i par fotografija kod jednog od stolova u smeni gostiju.

Ovde možete popiti martini napravljen za džinom starim oko 100 godina, ako ste spremni da za jednu čašu platite oko 200 SGD. 

U potrazi za najboljim pogledom na Singapur, naišla sam na preporuke za Altitude bar. Nalazi se na 63. spratu zgrade ,,One Raffles place”. Na samom ulazu u zgradu će vas sačekati hostesa i da biste pristupili liftu moraćete da platite 35 SGD, a za tu cenu posle na vrhu dobijete 2 pića. Nije mi se dopalo što tu gde plaćate morate odmah da kažete šta želite da pijete. Pošto sam planirala i da večeram, htela sam da izaberem piće koje će ići uz jelo, ali nisam mogla. Izabrala sam liči martini (liči je vrsta ljigavog slatkastog voća) i neki njihov specijalni ,,sunset” koktel. Ovaj martini je definitivno bio pun pogodak, skoro nisam pila ukusnije piće.

Začudilo me je što su cene skroz pristojne, čak i povoljnije od nekih kafića u kojima sam ranije bila. Na prvi pogled bi se reklo da je ovo neki luksuzni bar, ali je istina da je glavni razlog posećenosti pogled. Ni usluga ni ambijent nisu na zavidnom nivou, tako da je sasvim razumljivo zašto su i cene takve. Za veće stolove je potrebna rezervacija, ali ako ste sami ili u manjoj grupi naći ćete i mesto bez nje. Otvara se u 18 h i preporučujem da dodjete tada da biste mogli da uhvatite dan, zalazak i noć.

Sve u svemu, ocena za pogled-10, ostalo-5,6. 

Posle ovog bara nismo išle nigde jer smo htele da budemo odmorne za poslednji dan koji smo posvetile malo drugačijim aktivnostima.

5. DAN

Tek taj poslednji dan smo stigle do Merliona, jednog od glavnih simbola Singapura. Ne znam da li možete da primetite moju muku na ovim fotografijama, ali je velika. Kukala sam kako u Singapuru nikada nema sunca i onda kada su oblaci konačno odlučili da se povuku, brzo sam poželela da se vrate. Temperatura je ovaj dan bila oko 35 stepeni, ali je na suncu subjektivni osećaj da je 50. Šminka mi se otopila za 5 minuta. Jedino o čemu sam mislila je kako da uskočim u vodu pored mene. Horde ljudi se guraju da naprave neku kreativnu fotografiju sa ovom statuom. Ime mu je nastalo od reči Mer (more) i Lion (lav). Prvobitni naziv ovog grada je bio Singapura što znači grad lavova na malajskom. Riboliki lav predstavlja podsetnik na skromni početak Singapura kao ribarskog sela.

Merlion zapravo i nema neku istorijsku vrednost jer je napravljen tek pre četrdesetak godina. Ipak, ubedljivo je najposećenija turistička atrakcija u Singapuru, barem od onih koje sam ja obišla. 

Zato savetujem da je posetite što ranije ujutru. 

Dalje smo gondolom nastavile do malo egzotičnijeg dela Singapura, ostrva Sentosa.

Nazivaju ga ostrvom zabave i avanture. Nekadašnja vojna baza i zatvor za ratne zarobljenike je pre oko 40 godina pretvoren u tropski raj, savršen beg od užurbanog gradskog života. Tu je ,,Universal Studios”, ali i mnogi vodeni parkovi. Kada na google-u krenete da kucate Sentosa, jedno od prvih predloga će vam biti ,,What can you do in Sentosa for free?”.

Većina atrakcija se plaća, a jedino možete besplatno uživati u plažama. Obišla sam Palawan i Tanjong.

Palawan mi je za nijansu lepša, ali Tanjong ima više sadržaja, pogotovo za mlade. Većina ljudi je koncentrisana oko Tanjong beach kluba.

Cene hrane i pića nisu više nego u samom Singapuru, ali da biste uživali u nekom od njihovih kreveta i kauča na plaži, morate potrošiti mnogo novca (do 14:30 je uslov 100 SGD, a posle čak 500 SGD). Ja sam se stacionirala ispod palme odmah pored kluba, a pošto sam tu ručala, mogla sam da koristim bazen koji je dobar da se rashladite jer je more pretoplo.

Do Sentose pored gondolom, možete doći i vozom ili autom. Preporučila bih da kupite kartu za gondolu u jednom pravcu (cena oko 12 SGD) i besplatno se vratite vozom. Iz gondole se vidi ceo grad i vožnja traje 30 minuta, dok će vas voz vratiti nazad za nepunih 10. 

Utisci iz Singapura, dok sam bila u njemu, su bili takvi da nešto i nisam poželela da mu se vratim, ali kako vreme prolazi i meni se čini da je ipak jedan od lepših gradova koje sam videla i da ne bi bilo na odmet ponovo ga posetiti. 

Ovaj prvi put kada sam bila su mi zapravo najviše smetale cene, jer su maltene američke i bilo je teško na njih se navići kada si zapravo u Aziji. Ako sebe ne ograničite budžetom i spremni ste da malo više potrošite, definitivno preporučujem Singapur kao jednu od sledećih destinacija. 

Ako još nemate nalog na Airbnb-u, preko sledećeg linka ga možete napraviti i dobiti popust od 50$ na prvu rezervaciju https://www.airbnb.co.uk/c/jovanak487?currency=USD

Ako imate bilo kakva pitanja možete mi se javiti na mail jovanakvrzic7@gmail.com ili putem društvenih mreža Facebook ili Instagram.