Termalna Banja Pačir

Roze jezero. Osim u Meksiku, Senegalu, Australiji… Ako se pitate gde još? Pravo pravcato roze jezero možete naći i u mestašcu na severu Srbije, Pačiru. Pačir se nalazi na oko 30 km od Subotice, 90 km od Novog Sada i 180 km od Beograda. Do Pačira i roze jezera sam stigla kolima iz Subotice, posle pola sata lagane vožnje. Do tačne lokacije če vas pouzdano odvesti bilo koje online mapa, samo ukucajte ,,Termalna banja Pačir’’. Za opciju dolaska autobusom je najbolje da pozovete svoju ili autobusku stanicu u Pačiru jer nisam uspela da nađem pouzdane informacije o redu vožnje i linijama koje idu do njega. Čula sam da postoje i agencije koje prave organizovane izlete do ove lokacije, a jedna od onih koje sam uspela da nađem je www.fantast.rs .

A šta je zapravo roze jezero i kako je te boje?

Jezero se nalazi u sklopu termalne banje sa lekovitom vodom koja dolazi sa dubine od oko 1400 m.

Dok voda dođe do nas prolazi kroz slojeve različitih stena i postaje bogatija za brojne minerale. Neki od najzastupljenijih su natrijum, jod, brom… Zbog prisustva minerala, voda je i slana. Kada izađe na površinu, temperatura vode je 72 stepena, a u zavisnosti od spoljašnje temperature hladi se na između 25 i 35 stepeni.

Roze boju stvaraju alge i jezero je roze samo tokom jula i avgusta. Takođe, stepen ,,rozine’’ zavisi i od spoljašnjih faktora (doba dana, oblačnosti), ali i ugla iz kog jezero gledate.

Jezero je plitko, pogodno i za decu i neplivače. Na sredini, u najdubljem delu, dubina je oko 1.6 m.

Dno je prekriveno crnim i sivim oblim kamenjem, po kome je veoma prijatno šetati. Šetnja ima efekat masaže stopala.

Nešto manje prijatan osećaj je miris vode, na jod, ali se već kroz par minuta naviknete. Intenzivniji miris ćete osetiti na zatvorenim bazenima. Ima ih 2 i nalaze se u sklopu banje.

Osećaj dok plivate u jezeru je kao da se krećete kroz neko roze mleko.

U banji ćete uglavnom zateći starije ljude, jer kažu da kupanje u ovoj vodi pomaže reumatičarima. Takođe, mnogi ljudi se na jezero upućuju zbog kožnih oboljenja (pogotovo psorijaze), ali i zbog jačanja imuniteta.

Zbog mirisa, ali i nekih sitnih čestica koje ostaju na vama kada izađete, preporučujem da ponesete kupaći kostim koji vam nije mnogo drag jer postoji mogućnost da će doći do oštećenja tkanine.

Zanimljiv mi je bio trenutak prvog izlaska iz vode, kada svaka dlačica na telu biva obojena crno, čak i one najsitnije na licu i trupu, pa se nemojte uplašiti i pomisliti da ste postali vukodlak. Čim se malo protrljate, sve spadne.

Ulaz u banju se plaća 350 dinara za odrasle i 200 din za decu.

Radno vreme je 10-20 h svakog dana i ukoliko dođete posle 17 h, ulaz ćete platiti 150 dinara. Preporučujem dolazak radnim danima, po otvaranju, da biste izbegli gužve. Vreme moje posete je bilo u utorak, između 10 i 13 časova i u banji ni u jednom trenutku nije bilo više od 30-40 ljudi. Inače je kapacitet banje 350 ljudi, ali kako sam se ovde našla za vreme pandemije korona virusa, kapacitet je svakako bio ograničen na 100 ljudi. Još neke od mera koje su se sprovodile u cilju sprečavanja širenja korona virusa je obavezno nošenje maski prilikom ulaska na zatvorene bazene, kao i stalna dezinfekcija javnih površina.

Plaža oko jezera je lepo uređena, sa postavljenim ležaljkama i suncobranima.

U sklopu banje se nalazi i kafe restorančić, ali se od hrane služe samo mekike, palačinke, pomfrit i sladoled. Cene su i više nego pristupačne i preporučujem da probate mađarsko tradicionalno jelo langoš (mekiku) sa šajtom (sirom), pavlakom i belim lukom.

Ukoliko biste ipak pojeli nešto konkretno, dozvoljeno je i poneti svoju hranu. Ako poranite, možete zauzeti i neku od ovakvih kućica i napraviti pravi piknik.

Banjom se širi opuštajuća modernija strana muzika, taman dovoljne jačine da učini boravak još pozitivnijim.

Osim što je neverovatno fotogenično, kupanje u rozom jezeru može doprineti i poboljšanju zdravlja, tako da je odličan izbor za jednodnevni izlet i uživanje.